Najbolje vreme za vađenje brezinog soka je rano proleće, pre nego što krene puštanje lišća. U ovom periodu, sok najintenzivnije cirkuliše stablom, a drvo nema lišće, pa je lakše zaštititi malu ranu nakon vađenja soka.
Izbegavajte vađenje soka kada su temperature jako niske, ispod -5°C, ili kada su visoke, jer to dodatno opterećuje drvo.
Nikada ne vadite sok iz breza koje su u nečistoj sredini: u naseljenim mestima, pored puteva, saobraćajnica, fabrika, septičkih jama, zemljišta i voćnjaka u blizini koji se prskaju. Sok se uzima isključivo u čistoj, netaknutoj prirodi, najbolje na planinama daleko od svakog izvora zagađenja.
Sok iz breza koje se nalaze u nečistoj prirodi ima više štete nego koristi, jer breza crpi sve sastojke iz zemlje u velikom prečniku oko nje, pa se tako u organizam unosi velika količina otrova i neželjenih supstanci.
Kako da vadite sok?
Izaberite zdravo stablo breze, prečnika barem 25 cm. Ne vadite sok iz mladih ili bolesnih stabala. Krošnja breze mora biti razgranata.
Na severnoj strani stabla, napravite malu rupu, duboku najviše 2-3 cm i široku oko 6-8 mm. Ne idite dublje, jer možete oštetiti srž.
U rupu umetnite čistu cev cevčicu, tako da sok može da curi u posudu ispod. Možete koristiti i poseban tap sa cevčicom za vađenje soka iz breze. Sva oprema mora biti sterilna i čista, bez prisustva vazduha u sistemu, posebno cevčica koja ide u rupu u stablo (prohrom, hdpi).
Ne vadite više od 5% količine soka za koju se procenjuje da drvo može da proizvede. Za stablo prečnika 25 cm, to je oko 2-3 litra soka dnevno. Imajte na umu da odrasla i zdrava breza vuče i do 250 litara soka za 24 sata da bi snabdela grane i omogučila im da olistaju.
Nakon vađenja soka, pažljivo zatvorite rupu čepom od svežeg drveta kome je oguljena kora ili najbolje voskom. Tako ćete sprečiti ulazak bakterija i štetnih organizama u drvo, jer to je ono što može oštetiti drvo. Breza bi sama zatvorila rupu za par dana i jedini problem su štetni organizmi (muve, mravi,,,) koje privlači slatkast sok, pa tu ostave razne bakterije koje kasnije oštečuju drvo.
Ne vadite sok na istom mestu godinama zaredom. Dajte drvetu vremena da se oporavi. Nakon nekoliko godina, možete napraviti rupu na drugoj strani stabla.
Dodatni saveti:
Koristite čiste alate i posude za vađenje i čuvanje soka.
Ne sečite grane breze da bi došli do soka. To znatno oštećuje drvo.
Ne vadite sok iz zaštićenih ili ugroženih vrsta breze (maljava breza).
Vađenje soka iz breze može biti zdrava i održiva praksa, ako se radi pažljivo i uz poštovanje ovih saveta. Tako možete uživati u svim blagodatima brezove vode, a istovremeno zaštititi drvo i doprineti očuvanju zdrave prirode.
DA LI SEČENJE GRANE DA BI SE DOŠLO DO BREZINOG SOKA OŠTEČUJE DRVO?
Sečenje grane breze da bi se došlo do soka na više načina oštećuje drvo. Evo nekoliko glavnih razloga:
Veća površina rane. Sečenje grane stvara znatno veću površinu rane nego rupica od male bušilice u kori. Veća površina rane je više podložna infekciji od bakterija, gljiva i drugih patogena. Ove infekcije mogu se raširiti na zdrave delove drveta i izazvati ozbiljne bolesti, pa čak i smrt breze. Takođe, ranu na grani je gotovo nemoguće sanirati. Ne možete je zapušiti, a vosak tu ne pomaže puno. Sok će nastaviti da kaplje iscrpljujuči brezu.
2. Oštećenje kambijuma. Kambijum je tanki sloj ćelija između kore i drveta koji je odgovoran za rast drveta. Sečenje grane može oštetiti kambijum, što može ograničiti ili čak zaustaviti rast drveta na tom mestu.
3. Gubitak listova. Lišće je vitalno za fotosintezu, proces kojim drvo proizvodi hranu. Gubitak grane i njenih listova smanjuje sposobnost drveta da proizvodi hranu, što može oslabiti drvo i učiniti ga ranjivijim na bolesti i štetočine.
4. Estetska šteta. Sečenje grane može ostaviti grubu i ružnu ožiljku na drvetu, što može smanjiti njegovu estetsku vrednost.
5. Ugrožavanje divljih životinja. Šupljine i pukotine koje nastaju nakon sečenje grane mogu pružiti utočište štetnim insektima i drugim životinjama koje mogu dalje oštetiti drvo.
Umesto sečenja grane, preporučuje se vađenje soka iz breze pomoću bušenja male rupice u kori. Ovaj postupak je mnogo manje invazivan i ako se pravilno sprovede neće uopšte oštetiti drvo.
Brezina voda (ili Brezin sok) je prirodni napitak koji se dobija iz drveta bele breze u proleće, kada se probuši rupa na deblu i pusti da sok ističe. Ovaj sok ima mnogo koristi za zdravlje, jer čisti organizam od toksina, jača imunitet, ublažava upale i bolove, sprečava stvaranje kamenca u bubrezima i mokraćnim kanalima, reguliše šećer u krvi i poboljšava stanje kože i kose.
Brezin sok je bogat mineralima, vitaminima, antioksidansima i drugim hranljivim materijama koje podstiču vitalnost i energiju. Brezin sok se može piti svež ili fermentisan, a može se i preraditi u šećer (ksilitol) ili vino. Veoma je popularan u severnim zemljama, gde se smatra pićem bogova i tradicionalnim lekom za mnoge bolesti. Nadamo se da ćete nakon čitanja ovog teksta biti zainteresovani da probate Brezin sok i osetite njegove blagodeti za vaše telo i duh.
Breza (Betula) je rod drvenastih biljaka iz porodice Betulaceae. Obuhvata oko 40 vrsta drveća i žbunja. Naučni naziv potiče još od Rimljana i verovatno je galskog porekla, pošto se biljka u delima Plinija Mlađeg naziva i Arbor gallica (galsko drvo). Prema drugim izvorima ime roda potiče od keltske reči betu, što znači drvo. Iz breze se u proeće izdvaja BREZINA VODA, koja je najjača prirodna infuzija.
Domaće ime ovog roda je slovenskog porekla i slično je u većini slovenskih jezika: makedonski – breza, slovenački brė́za, bugarski – bréza, češki – bříza, poljski – brzoza, beloruski – bяróza, ukrajinski – beréza, gornjolužičkosrpski – brěza, donjolužičkosrpski – brjaza.
U Srbiji raste nekoliko vrsta breze. Najčešća je obična ili bela breza (Betula pendula Roth.)
Drvo breze upotrebljava se u stolarstvu, kolarstvu, tokarstvu i rezbarstvu, zatim za furnire, za veštačku svilu i vunu i td.
Osim drveta i mogućnosti upotrebe ostalih delova breze čine se beskonačnim. Još u kamenom dobu ljudi su izrađivali odeću, obuću i posude od brezove kore, a koristila se i za štavljenje i kao papir. Nepropusna je za vodu i puna je vazdušnih jastučića, pa su severnoamerički Indijanci od nje pravili lake kanue. Poznato je da su stanovnici zemalja na severu Evrope brezovom korom pokrivali krovove kuća[ koje su zatim zastirali zemljom i na njima sadili travu i drugo nisko rastinje. Ova drevna vikinška tradicija danas ponovo postaje aktuelna, posebno u Norveškoj. Ovakvi „zeleni“ krovi imaju brojne prednosti. Dosta su teški, što pomaže da se kuća stabilizuje, odlična su toplotna i hidro-izolacija, dugotrajni su, predstavljaju prostor za uzgoj raznog bilja, a vazduh unutar kuće čine kvalitetnijim.
Smolom breze još su praistorijski ljudi učvršćivali vrhove kopalja i harpune na držalje, iz kore se suvom destilacijom dobija brezovo katranasto ulje, a zahvaljujući smoli brezovo drvo može goreti čak i dok je sveže i vlažno. Od tankih brezovih grančica i danas se izrađuju tzv. brezove metle, najbolji alat za čišćenje opalog lišća sa travnjaka.
Brezina voda
Upotreba brezine vode za piće veoma je stara. Pretpostavlja se da ga je prikupljao još praistorijski čovek, a u mnogim krajevima sveta i danas se prikuplja i koristi kao piće, svež, fermentisan ili prerađen. Najpopularniji je u Finskoj, Rusiji, Aljasci, Kanadi i td. U svežem soku ima do 2% šećera (pretežno glukoze i fruktoze) i dosta kalijuma, kalcijuma i gvožđa. Upotrebljava se za proizvodnju sirupa i šećera. Količina šećera u soku najveća je u vreme izbijanja listova. U Rusiji se brezov sok fermentiše u alkoholno piće, brezovo vino, koje može sadržati do 5% alkohola. Tokom toplih dana brezov sok brzo fermentiše, ali se i dalje može koristiti.
Brezina voda se prikuplja tako što se na deblu probuši rupa duboka par centimetara i u nju se utakne cev. Kroz ovu cev se sok prikuplja tokom narednih 48 sati, a nakon toga rupa se zapuši drvenim čepom. Sok se prikuplja tokom proleća, na početku vegetacione sezone, zavisno od klimatskog područja od marta do kraja aprila.
Sastav Brezine vode
Betulinska kiselina: deluje antivirusno, protivupalno, blokira virus HIV i kancerozna oboljenja.
Saponini: to su glikozidi iz kojih uz delovanje vode nastaju penaste supstance. One uzrokuju da se masti u vodi rasprše u izuzetno sitne kapljice( nastane emulzija). Otapaju supstance koje nastaju i talože se u plučima sa upalnim procesom. Pospešuju izlučivanje vode iz tela (odstranjuju holesterol).
Glukozidi: pretvaraju se u metilni salicilat, koji deluje protiv bolova, protivupalno i diuretično.
Tanini :imaju antivirusne, antibakterijske i antiparazitske efekte.
Flavnoidi: (luteolin,hioerozid,kvercitin)-pokazuju protivupalno i antioksidativno delovanje.
Fruktoza : 5,0 g/l je ugljeni hidrat,odnosno jednostavni ugljeni hidrat ili monosaharid. Nalazimo ga u različitim vrstama hrane, između ostalog u medu,voću i nekim vrstama povrća. Sa glukozom i galaktozom spada u tri najznačajnije monosaharide u našoj ishrani.
Glukoza: 3,0 g/l spada među jednostavne šećere i ugljene hidrate.Najvažniji je izvor energije za naš organizam.Crvena krvna zrnca su sposobna da dobiju energiju samo iz glukoze, isto tako u normalnim okolnostima i mozak.
Ksilitol: sadrži tek polovinu kalorija koje inače sadrži obični šećer! To je jedino prirodno sladilo koje ne uzrokuje karijes i bolesti desni. Usprkos činjenici da je ksilitol sastavljen isključivo iz ugljenih hidrata, on se apsorbuje jako polako. To sprečava brzi porast nivoa šećera u krvi, zbog čega je primeren i za ljude koji imaju dijabetes, hipoglikemiju, hronični sindrom slabosti, kandidu ili bilo koje drugo stanje, koje je posledica neuravnoteženog šećera.
Voćne kiseline: citronska kiselina, fumarna kiselina, glikolna kiselina, malinska kiselina, fosforna kiselina, sukcinska kiselina. Prirodne voćne kiseline su odlične za kožu.Pomažu odstranjivanju odumrlih čelija kože, akne i usporavaju proces starenja.
Vitamin A: ima ulogu kod metabolizma gvožđa, doprinosi očuvanju zdravih sluznica, očuvanju zdrave kože, dobrog vida, važan je za delovanje imunog sistema.
Vitamin B6: neophodan za dobru krv, imuni sistem i normalni metabolizam belančevina. Nedostatak vitamina B6 nije čest, jer ga nalazimo u mnogim namirnicama i većinom ga sa raznovrsnom ishranom dobijemo u dovoljnim količinama.
Vitamin B12: spojevi kobalamini su karakteristični za namirnice životinjskog porekla, zajednički ih nazivamo vitamin B12. Važan je za nesmetani tok mnogih metabolizama u našem telu, od ključne važnosti je i u razdoblju trudnoće i dojenja.
Vitamin C: Vitamin C poznajemo kao L-askorbinsku kiselinu ili askorbat. Naše telo nije sposobno da samo proizvede vitamin C, zato ga moramo stalno osigurati sa pravilnim izborom ishrane. Bolja apsorpcija gvožđa u probavnom traktu, zaštita pred prostim radikalima u organizmu, smanjenje oksidativnih oštečenja DNK i smanjenje oksidacije LDL holesterola su tek neke od mnogih funkcija vitamina C, što ukazuje na njegovu važnu ulogu u našem organizmu. VitaminC deluje i kao antioksidant, samostalno i u kombinaciji sa vitaminom E, pa na taj način štiti naše telo od slobodnih radikala. Važan je i za sintezu kolagena a time i za sva naša mekana tkiva (desni,) žile, kožu i kosti. A potreban je i za normalno delovanje mozga i nervnog sistema.
Magnezijum, 11mg/l, je sastavni element kostiju i zuba, koji reguliše skoro sve vitalne funkcije . Najviše magnezijuma je vezano na kalcijum u kostima. Magnezijum reguliše apsorpciju kalcijuma. Preostali magnezijum se nalazi u ćelijama, nervima, mišičima i vezivnom tkivu. Zaustavlja nervne nadražaje, što ih pospešuje kalcij um i tako opušta mišiče. Magnezijum je potreban za metabolizam ugljenih hidrata i belančevina. Poboljšava apsorpciju kalcijuma, fosfora, kalijuma i vitamina B,C i E. Kuvanjem se magnezijum u velikoj meri uništi.
Mangan, 1,2 mg/l, je mikroelement, koji telu pomaže kod stvaranja vezivnog tkiva, kostiju, krvnih ćelija i polnih hormona. Ima ulogu i kod pretvaranja ugljenih hidrata, kod apsorpcije kalcijuma i regulacije šečera. Potreban je i za normalno delovanje mozga i nervnog sistema.
Natrijum, 0,2 mg/l ,zajedno sa kalijumom sudeluje pri regulaciji ćelijskih funkcija i kiselinsko-baznoj ravnoteži. Zajedno sa kalijumom prenosi hranjive materije kroz ćelijske membrane i reguliše osmotski pritisak kod ćelija. Natrijum deluje kao zaštitnik krvi, jer sprečava taloženje minerala u krvi, a time i nastajanje arterioskleroze.
Kalcijum, 70mg/l, jedan od najvažnijih sastojaka za izgradnju tela. Približno 99% kalcijuma nalazi se u kostima i zubima, preostali deo ima važnu ulogu pri biohemijskim procesima kao što su zgrušavanje krvi, delovanje hormonskog sistema i prenos nerrvnih impulsa.
Kalijum,120 mg/l, je jedan od najvažnijih elektrolita u čovekovom telu, koji posredno ili neposredno učestvuje kod svih telesnih reakcija. Održava unutrašnji ćelijskii pritisak, mišične funkcije i učestvuje u oslobađanju ćelijske energije.
Gvožđe,0.1 mg/l, sa belančevinama i bakrom stvara crvena krvna zrnca. Gvožđe u hemoglobinu snabfeva ćelije sa kiseonikom. Spada i među sastojke enzima zaduženog za proizvodnju belančevina.
Cink,1,5mg/l, je aktivan sastojak barem dvadeset i pet enzima i katalizator još mnogih drugih. On je i sastavni deo enzima koji razgrađuju insulin i alkohol. Reguliše proizvodnju belančevina i deluje na apsorpciju mnogih mikroelemenata i vitamina.
Fosfor, 6,4 mg/l, ima važnu ulogu pri većini biohemijskih reakcija u telu. Potreban je kod pretvaranja ugljenih hidrata, masti i aminokiselina. Reguliše rast i ćelijske funkcije. Fosfor je za normalno delovanje potreban i nukleoproteinima, koji regulišu deljenje ćelija i njihovo oblikovanje. Stimuliše i stezanje mišića, delovanje srca i omogućava vezivanje kalcijuma u kostima.
100 g Brezinog soka sadrži:
Energetska vrednost 13. kJ
Masti <0.1 g
Belančevin. <0.1 g
Ugljeni hidrati 0.80 g
pH Brezinog soka je 5.5-7.5
Napomena: prirodne vrednosti mogu odstupati u zavisnosti od sezone.
Uticaj Brezinog soka na zdravlje
Tradicionalno lekovito delovanje brezinog soka je veoma efikasno odstranjivanje toksičnih odpadaka iz jetre i bubrega što je u Evropi poznato još od 12. veka. Brezin sok je jedinstvena, prirodno čista, živa voda koja poteče u brezi rano u proleće i jedna je od retkih fitoproizvoda koji istovremeno stimulišu oba organa koji pročišćavaju telo: jetru i bubrege.
U narodnoj medicini raznih naroda se spominje povoljan uticaj brezinog soka na različite zdravstvene tegobe: giht, reumatična oboljenja, bubrežne kamence, probavne tegobe, tegobe sa kožom, opadanje kose, pomoć pri mršavljenju, oboljenju disajnih puteva, skorbut, visok krvni pritisak, povišeni holesterol u krvi.
Brezin sok je opšte priznato sredstvo za detoksikaciju, čišćenje i revitalizaciju organizma. Moćan je kao diuretik. Heterozidi (glukozidi) , prisutni u brezinom soku, oslobađaju preko enzimske hidrolize metilni salicilat koji deluje protiv bolova, protivupalno i diuretično (pospešuje izlučivanje mokraće). Aktiviranje rada bubrega sa povećanim izlučivanjem mokraće omogućuje veće odstranjivanje organskih otpadaka ( urična kiselina i holesterol). Na taj način brezin sok leči hiperurikemiju i povišen holesterol.
Pročišćavanje sa Brezinim sokom
Brezina voda
Četiri puta na dan popijte po 2,5 dl brezinog soka. Za 3-nedeljnu terapiju trebaće vam 20 l soka. Ukoliko želite smršati pomoću brezinog soka, ponavljajte terapiju svaka 2 meseca. Da bi se oslobodili prevelike težine, telo mora da izgori prekomernu masnoću i izluči odpadne materije. Ukoliko telo ne izluči otpadne materije, zaustaviće se razlaganje masnoća. Važno je da se telo redovno čisti i oslobađa otrovnih supstanci.
Prirodni brezin sok odstranjuje otrovne materije koje samo jetra može da metabolizuje (alkohol, zasićene masnoće, prehrambene boje, aditive, pesticide, ostatke iz industrijsko pripremljene hrane, izgorele masnoće i konzervanse).
Odstranjuje isto tako i toksine koji nastaju u bubrezima ( višak soli, urična kiselina, fosfati, ostaci lekova, urea i amonijak). Tako brezin sok dubinsko odstranjuje otrovne materije i očisti telo čime olakša smanjenje telesne težine.
Prirodni brezin sok je idealan za sve koji jedu industrijski pripremljenu hranu, imaju opterećenu i oslabljenu jetru, popiju previše alkoholnih pića, puše ili su stalno pod stresom, imaju oslabljenu otpornost ili uzimaju velike količine lekova (statini-lekovi za snižavanje holesterola, lekovi za snižavanje pritiska, antidepresivi, protivupalni lekovi, kortizon ili analgetici).
Brezin sok – napitak star 3000 godina
Breza, iz vode i ugljendioksida, pomoću svetlosti, proizvodi šećere. A u jesen drvo stvara zalihe za ponovno buđenje na proleće. Krajem jeseni brezi otpadne lišće i tokom zime se razgradi. Hranjive supstance se natalože u zemlju. U proleće, topljenjem snega, korenski sastav drveta počinje upijati minerale i vitamine iz tla i prirodno filtrirani sok poteče po žilama biljke u deblo i grane. Jesenske zalihe ponovo se pretvore u šećere, voćne kiseline i minerale. Tada breza svoj sok podeli sa nama. Proleće je vreme novog rođenja ,obnove, novog početka. Neka brezin sok sa svojim osvežavajućim ukusom i učincima na vaše zdravlje i raspoloženje, bude novi početak i za vas.
Breze, koje nam nude napitak novog vremena, rastu u netaknutim šumama Vlasine i Kučajskih planina. Sa inovativnim zatvorenim načinom sakupljanja Brezinog soka, garantujemo vrhunski kvalitet našeg proizvoda. Takođe, prirodni sok breze se ekspresno zamrzava samo par sati nakon ubiranja i čuva u komorama za zamrzavanje, kako bi svoju vrednost sačuvao tokom cele godine. Kupcima se isporučuje tako zamrznut, čime su sačuvana sva svojstva i upotrebna vrednost soka breze.
Junsko jutro u Krivom Viru. Osunčano, predivno, posle obilne kiše prethodnog dana. Sanja i ja svaki vikend provodimo u našoj vikendici, daleko od urbanog života, okruženi šumom, planinom (Rtanj je odmah tu….), izvorskom vodom, lekovitim biljem i divljim voćem.
Tog jutra uželeli smo se pečuraka. Sanja je neverovatno talentovana za njihovo pronalaženje, prosto ih „njanjuši“. Odlazimo do manastira „Lozica“ džipom, posle pešice putem i ulazimo u šumu….
I tako gore, dole, bočno, kroz kupine i trnje, ali od pečuraka ni traga. Poranili smo, dosta je još vlage u šumi. Obično ne volim da se razdvajamo, šuma je to, silazim do puta, ali vidim da Sanje nema. Pozovem je, javi se, dobro je. Ja tako putem, Sanja paralelno samnom šumom i eto je: Gale, dođi da vidiš, našla sam nešto interesantno, kao veliko jaje je…
Mi nismo neki veliki poznavaoci pečuraka, ali nismo baš ni laici, desetak vrsta odlično poznajemo i koristimo, neke smo proučavali, od jedne napravili i odličan ekstrakt (CHAGA), ali ovo nismo videli do sada. Jednostavno rečeno, jako interesantna gljiva, ali ne znamo koja je? Htede Sanja da je spusti na zemlju i ostavi, ali ja ne dam. Nađosmo ih još nekoliko i stavismo u korpu sa jedinim vrganjem koga smo našli tog jutra i ….ajde kući.
Mi ne znamo, ali ima ko zna. Hvala Bogu imamo širok krug prijatelja, a neki od njih su i izvrsni mikolozi, a ja zaintrigiran da saznam šta je Sanja pronašla slikam celu gljivu, pa je rasečem, slikam i poprečni presek, pa pošaljem mojim prijateljima na viber. Jedan isti odgovor stiže ubrzo i to od više poznavalaca gljiva: VESELKA ili latinski: Phalus impudikus. Misterija je otkrivena!
Odrasli smo ljudi. Ne priliči da opisujem u detalje šta se tog dana desilo Sanji i meni (ništa loše, naprotiv….), ali ostao sam zaprepaščen kada sam počeo da čitam o ovoj čudesnoj gljivi. No, krenimo redom.
Ako na srpskoj Vikipediji potražite Phallus impudikus, dobićete dovoljno početnih informacija. Druga imena su: Smrdljivi pevac, Đavolje jaje, ali najpoznatija je kao „VESELKA“. Interesantan je i prevod latinskog naziva gljive i znači „Besraman penis“. Imali smo priliku da gledamo kako neverovatno brzo raste i po tome je najbrže rastuća pečurka na svetu – pola centimetra u minuti! Za dvadesetak minuta, iz „jajeta“ izraste odrasla pečurka visine 10-15 cm. Kliknite OVDE, da pogledate kako se to dešava. Prenosimo najzanimljiviji opis gljive iz Vikipedije.
„Često se sreće u vlažnim listopadnim ili četinarskim šumama, ili na njenim rubovima od proleća pa do jeseni. Neugodan miris se može osetiti i sa velike udaljenosti. Plodno telo u začetku svog razvoja je u obliku belog okruglastog ili eliptičnog jajeta ili ovojnice unutar kojega se nalazi želatinozni sloj koji štiti sivkastozelenkastu masu sa sporama. Ta masa sa sporama je još dodatno zaštićena unutarnjom membranom. Unutar jajeta počinje se razvijati i sterilna drška koja će svoju eksploziju rasta doživeti tek kada plodno telo probije ovojnicu i izduži se u debeli valjkastu dršku sa fertilnom glavom. Miris, u toj fazi kada je masa sa sporama maslinaste boje (spore sazrevaju) je vrlo neugodan, kasnije kada spore nestanu više nije izražen.“
Da budem iskren, i dok je u formi jajeta nema nikakav neprijatan miris. Kasnije, kada se razvije i spore sazrevaju, neprijatan miris služi da privuče mušice koje onda sleću, pokupe spore i raznose ih, pa se tako „Veselka“ razmnožava.
Pišući o životu u viktorijanskom Cambridgeu, Gven Raverat (unuka Charlesa Darvina) opisuje veselku: U našim rodnim šumama raste vrsta praporaca, nazvanog u govornom jeziku Stinkhorn, mada na latinskom jeziku nosi groznije ime. Ime je opravdano jer gljiva može da lovi samo miris; a ovo je bio sjajan izum tetke Etti. Naoružana košarom i šiljastim štapom nosila je poseban lovački ogrtač i rukavice, njuškala bi se po drvetu, zastajući tu i tamo, a nosnice su se trzale kad je uhvatila zalogaj svog plena; onda bi na kraju, smrtonosnim naletom, pala na svoju žrtvu i ubacila njegovo trulo truplo u svoju korpu. Na kraju dana, ulov je vraćen i spaljen u najdubljoj tajnosti na vatri u sobi u kojoj su bila zaključana vrata. Sve to zbog morala sluškinja. Dakle, vrli i moralni Britanci su, u srednjem veku, organizovali lov na ovu gljivu, u nameri da je unište, da bi sačuvali čednost svojih devojaka. U romanu Thomasa Manna „Čarobna planina“ (Der Zauberberg), psiholog dr Krokovski drži predavanje o phallus impudicus: I dr. Krokovski je govorio o jednoj gljivi, poznatoj još od klasične Antike po obliku i moćima koje joj se pripisuju – o moru, latinskom nazivu koji se završava na pridevu impudicus, obliku koji podsjeća na ljubav i miris……
I da završimo drugi deo. Veselka ili Phallus impudicus spada u najjače afrodizijake na svetu….
Ostalih 6 delova sa lekovitim svojstvima, naučnim studijama, iskustvima korisnika i načinima primene (celu brošuru od petnaestak stranica sa ilustracijama i video zapisima) možete preuzeti klikom OVDE (pdf).
Sok od breze ili brezina voda je biljni sok koji se dobija direktno od drveta breze, Betula alba (Bela breza), Betula pendula (srebrna breza), Betula lenta, Betula papirifera i Betula fontinalis. Koliko je sok od breze lekovit, kako ga možete dobiti i za šta ga sve možete koristiti – otkrijte u okviru ovog članka.
Kako se dobija sok iz breze?
Za prikupljanje soka iz breze, trebaće vam grana breze, naravno. Jedini put kojim možete dobiti sok je u periodu od 20 dana od sredine marta do početka aprila – to je kada je jezgro drveta ispunjeno sa sokom. Tokom nekih zimskih perioda, ovaj period se može se smanjiti na 10-12 dana.
Upotreba soka od breze
Upotreba soka od breze je zaista širokog spektra, a podjednako se može koristiti i za unutrašnju i za spoljašnju upotrebu.
U Belorusiji se koristi za plućne bolesti, kostobolja
U Bugarskoj rast kose
U Češkoj za loše zdravstveno stanje, neplodnost, protiv pega
U Estoniji za očne bolesti, bolesti kože, kao izvor vitamina, za pranje kose, protiv pega i za izbeljivanje kože
U Mađarskoj za bolesti želuca i plućne bolesti, protiv pega
U Letoniji za revitalizaciju i pranje kose
U Poljskoj za revitalizaciju, kamen u bubregu i pranje kose
U Rumuniji za kamen u bubregu, žuticu, kao diuretik, za bojenje kose, uklanjanje mladeža i pega od sunca
U Rusiji spolja protiv čireva i za pranje lica
Švedska skorbut, kolera
Ukrajina za lečenje kožnih bolesti, izvor vitamina, diuretik protiv pega
Engleska i Škotska tonik, reumatizam, prva hrana za novorođenčad sprečavanje ćelavosti
Sok od breze kao lek
Jedan od najboljih sokova koje možete popiti jeste sok od breze. Sok od breze je slatkasta, retka sirupasto-vodena tečnost. Ovaj sok sadrži šećere (i to ksilit), proteine, aminokiseline i enzime. Sok od breze može da se pije kao tonik, i to je tradicionalno piće u Poljskoj, Belorusiji, Ukrajini, Rusiji, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Finskoj i drugde u Severnoj Evropi, kao i delovima severne Kine. Sok od breze kao lek ima okrepljujuća i detoksikacijska svojstva. Tradicionalne prednosti soka od breze su uklanjanje toksičnih materija iz jetre i bubrega.
Detoksikacijske prednosti soka od breze
Sok od breze kao lek ima moćno diuretičko svojstvo, koje pomaže u ispiranju od štetnih materija u organizmu, mokraćne kiseline i viška vode. To zauzvrat pomaže u eliminisanju celulita i tretira probleme poput gojaznosti. On takođe pomaže u održavanju dobrog zdravlja bubrega i jetre. Danas se ovaj sok koristi širom sveta i smatra se vrlo efektivnim sredstvom za detoksikaciju koja cilja dva ključna organa:
jetru: hvata i neutrališe toksične otpadne proizvode
bubrega: eliminiše i filtrira otpadne materije kroz urinarni trakt; sok od breze sadrži jedinjenja pod nazivom saponini, koji pokazuju svojstvo u smanjenju holesterola.
Sok od breze sadrži samo 18 kalorija u 100 ml, manje od kokosove vode.
Sok od breze može da eliminiše toksine koje samo jetra može da obradi: alkohol, zasićene masti, trigliceride, boje za hranu, aditive, pesticide, ostatke industrijski-prerađene hrane i konzervanse.
Sok od breze kao lek može ukloniti otpadne materije koje samo bubrezi mogu eliminisati: višak soli, mokraćnu kiselinu, fosfati, određeni lekovi, urea i amonijak.
Sadrži prirodne ugljene hidrate, organske kiseline, voćne kiseline, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, mangan, cink, natrijum, gvožđa i bakar, vitamine B grupe, vitamin C.
Sok od breze kao lek uništava kamenje u urinarnom sistemu, efikasan je u lečenju čira na želucu i jetri, glavobolje, bronhitisa, kašlja, kao i za reumatizam, radikulitis i artritis, uklanja štetne materije iz tela.
Iznad svega,on poseduje mogućnosti obnavljanja i stimulisanja metabolizma, što ga čini dijetetskim i osvežavajućim napitkom.
Brezov sok za bubrege
Brezov sok za bubrege je odličan i veoma cenjen prirodni lek. Koristi se za lečenje upale i infekcije urinarnog trakta, edema i renalne kalkuloze. Sok od breze je diuretik, što podstiče izbacivanje viška vode iz organizma putem mokraće, što zauzvrat ispira zidove mokraćnih kanala od otpadnih materija, toksina, mokraćne kiseline. Ovo pomaže u održavanju dobrog zdravlja bubrega i jetre.
Protiv kamena i peska u bubregu, dobro je piti nekoliko čaša ovog soka na dan, na redovnoj osnovi, dok ne rešite problem.
Sok od breze za kosu
Pored već pomenutih lekovitih svojstava, sok od breze za kosu se koristi kao dodatak u šamponima i različitim sredstvima protiv opadanja kose i simptoma peruti.
Generalno, sok od breze deluje protiv tegoba vezanih za skalp (kožu glave), a samim tim deluje pozitivno i na kvalitet i zdravlje kose.
PRIRODNI SOK BELE BREZE IZ SRBIJE
Čist 100% sok iz stabla Bele breze sa dodatkom limunovog soka.
Reč je o osvežavajućem napitku dobijenom direktno iz drveta breze – životnom soku koji nastaje buđenjem breze u proleće.
Sok breze ima svež i pomalo slatkast ukus, sa blagom dozom drvene arome. Sadrži minerale i elemente u tragovima u obliku koje naše telo koristi vrlo brzo i efikasno.
Drvo breze (lat. betula pendula) prirodno filtrira preko 100 litara vode dnevno kroz svoj kojen i upija mnoge minerale i hranjive sastojke. Sok od breze se može dobiti samo jednom godišnje – u proleće – i to u ograničenim količinama.
Započnite dan čašom soka od breze
Čaša soka od breze predstavlja dobar način za početak dana. Čisti i detoksikuje telo i ubrzava metabolizam, a ovaj sok je naročito pogodan za čišćenje jetre i bubrega jer neutrališe otrove i filtrira ih kroz urinarni trakt. Jednako tako, sok od breze može biti saveznik osoba koje vode bitku sa suvišnim kilogramima, a blagonaklon je i prema želucu.
Sok od breze je prirodni „sportski napitak“ pre i tokom telesnih vežba, sa obzirom na to da deluje na organizam kao prirodna infuzija. Dobrobiti soka breze ne staju ovde: „brezina vodica“ se može koristiti za umivanje i čišćenje kože, ali za zdravlje i vitalnost je najvažnije piti čisti sok. Brezin sok čisti i oporavlja organizam, osvežava i krepi, a pre konzumacije ga je poželjno dobro ohladiti.
Do kraja marta/početka aprila, BREZA će u kratkom periodu od 2 nedelje podariti svoj dragoceni sok, kao i svake godine. Mi se organizujemo kao porodica da ga pravilno prikupimo i omogućimo svima da dođu do ovog dragocenog napitka. Na slikama imate sva objašnjenja, pa ko želi, potrebno je da što pre rezerviše svoju količinu, jer je količina ograničena. Cena za one koji rezervišu je 500 dinara po litru, a minimalna količina za porudžbinu 5 litara. Isporučuje se svež, jer je tako najlekovitiji. Za porudžbinu je potrebno poslati email ili poruku (sms, viber, mesindžer) na 063/252441 i navesti: Ime i prezime, Adresu, Kontakt telefon i Količinu koja se naručuje.
Maslačak je toliko rasprostranjen i poznat, da ne želimo da Vam oduzimamo vreme objašnjavajući kom rodu pripada i kako izgleda. Drugi nazivi za maslačak su: radič, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečnjak, milosavka, popino gumno, gubica itd.
O lekovitosti maslačka može se pisati mesecima. Potrudili smo se da Vam uštedimo vreme i sumiramo na jednom mestu najvažnije dobrobiti koje maslačak ima. Kliknite OVDE i pogledajte prezentaciju lekovitosti, sastav i delovanje ove moćne biljke. Inače, maslačak ulazi i u sastav našeg SMBK Biljnog preparata.
Iako su naše bake pravile sirupe od cvetova maslačaka znajući da sadrži mnoge lekovite supstance, ono što sigurno nisu znale jeste to da koren maslačka može da pomogne obolelima od raka. Naučnici su, naime, otkrili da koren ove biljke deluje „bolje“ od hemoterapije jer ona „ubija“ sve ćelije, a koren maslačka samo one koje su zahvaćene kancerom.
Osim što ima diuretska svojstva, podstiče izlučivanje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol. Sadrži izuzetno važne vitamine i minerale kao što su vitamin B6, tiamin, riboflavin, vitamin C, gvožđe, kalcijum, kalijum, folnu kiselinu i magnezijum.
Sadrži i do pet puta više od potrebnog dnevnog unosa vitamina K i oko 110 odsto preporučenog dnevnog unosa vitamina A. To su sve činjenice o ovoj biljci koje su poznate godinama. Ali, novija istraživanja bacila su potpuno novo svetlo na maslačak.
Kopriva spada u najrasprostranjenije i najlekovitije biljke u Srbiji, ali i Evropi i svetu. Kada bi na svetu trebalo da opstane jedna biljka, za mene bi to bila kopriva. Pogledajte fantastičan film, koji prikazuje svu lekovitost, ali i borbu za priznavanje i opstanak ove čudesne biljke. Ona je jedna od najkorisnijih lekovitih biljaka. Kad bi ljudi shvatili, koliko je ova biljka lekovita, sadili bi samo koprive.“
Svi delovi – stabljika, lišće, koren i cvet – imaju lekovita svojstva.
U drevna vremena bila je vrlo cenjena. Na slici Albrechta Duerer (1471 – 1528) možemo videti anđela sa koprivom u rukama.
Švedski naučnik Abbe Kuenzle tvrdi, da bi kopriva odavno nestala sa lica zemlje, ako ne bi žarila. Životinje i insekti bi je odavno pojeli.
Betulinska kiselina: deluje antivirusno, protivupalno, blokira virus HIV i kancerozna oboljenja.
Tradicionalno lekovito delovanje brezinog soka je veoma efikasno odstranjivanje toksičnih odpadaka iz jetre i bubrega što je u Evropi poznato još od 12. veka. Brezin sok je jedinstvena, prirodno čista, živa voda koja poteče u brezi rano u proleće i jedna je od retkih fitoproizvoda koji istovremeno stimulišu oba organa koji pročišćavaju telo: jetru i bubrege.
Odrasli smo ljudi. Ne priliči da opisujem u detalje šta se tog dana desilo Sanji i meni (ništa loše, naprotiv….), ali ostao sam zaprepaščen kada sam počeo da čitam o ovoj čudesnoj gljivi. No, krenimo redom.
