Zaboravljena ceđ koju su nekada pravile naše bake služila je kao sredstvo za pranje kose, ali i veša i sudova, naročito onih vrlo masnih. I danas mnogi tvrde da prirodnijeg i boljeg sredstva za pranje masnoće nema od stare dobre ceđi.
Smatra se da je odlična u borbi protiv peruti i masne kose, jer izuzetno dobro peni i odlično pere. Ceđ je jača i od običnog praška za veš. Zato se beli veš iskuvavao u ceđi u veš-loncu, a šereni se prao uz dodatak više vode.
Ceđ se pravi isključivo od drvenog pepela koji se prvo proseje kroz neko krupnije sito, da se odstrane neizgoreli delovi. Zatim se u kantu sipa prosejana ceđ do oko trećine kante, a onda se naliva kišnica ili izvorskom vodom i ostavlja tako da odstoji oko nedelju dana, uz povremeno mešanje. Posle nedelju dana, gornji bistri deo se cedi kroz gazu, pepeo ostaje na dnu, i onda se ta voda koristi za pranje. I danas se ova voda može jednostavno sipati u veš mašinu.