Junsko jutro u Krivom Viru. Osunčano, predivno, posle obilne kiše prethodnog dana. Sanja i ja svaki vikend provodimo u našoj vikendici, daleko od urbanog života, okruženi šumom, planinom (Rtanj je odmah tu….), izvorskom vodom, lekovitim biljem i divljim voćem.
Tog jutra uželeli smo se pečuraka. Sanja je neverovatno talentovana za njihovo pronalaženje, prosto ih „njanjuši“. Odlazimo do manastira „Lozica“ džipom, posle pešice putem i ulazimo u šumu….
I tako gore, dole, bočno, kroz kupine i trnje, ali od pečuraka ni traga. Poranili smo, dosta je još vlage u šumi. Obično ne volim da se razdvajamo, šuma je to, silazim do puta, ali vidim da Sanje nema. Pozovem je, javi se, dobro je. Ja tako putem, Sanja paralelno samnom šumom i eto je: Gale, dođi da vidiš, našla sam nešto interesantno, kao veliko jaje je…
Mi nismo neki veliki poznavaoci pečuraka, ali nismo baš ni laici, desetak vrsta odlično poznajemo i koristimo, neke smo proučavali, od jedne napravili i odličan ekstrakt (CHAGA), ali ovo nismo videli do sada. Jednostavno rečeno, jako interesantna gljiva, ali ne znamo koja je? Htede Sanja da je spusti na zemlju i ostavi, ali ja ne dam. Nađosmo ih još nekoliko i stavismo u korpu sa jedinim vrganjem koga smo našli tog jutra i ….ajde kući.
Mi ne znamo, ali ima ko zna. Hvala Bogu imamo širok krug prijatelja, a neki od njih su i izvrsni mikolozi, a ja zaintrigiran da saznam šta je Sanja pronašla slikam celu gljivu, pa je rasečem, slikam i poprečni presek, pa pošaljem mojim prijateljima na viber. Jedan isti odgovor stiže ubrzo i to od više poznavalaca gljiva: VESELKA ili latinski: Phalus impudikus. Misterija je otkrivena!
Odrasli smo ljudi. Ne priliči da opisujem u detalje šta se tog dana desilo Sanji i meni (ništa loše, naprotiv….), ali ostao sam zaprepaščen kada sam počeo da čitam o ovoj čudesnoj gljivi. No, krenimo redom.
Ako na srpskoj Vikipediji potražite Phallus impudikus, dobićete dovoljno početnih informacija. Druga imena su: Smrdljivi pevac, Đavolje jaje, ali najpoznatija je kao „VESELKA“. Interesantan je i prevod latinskog naziva gljive i znači „Besraman penis“. Imali smo priliku da gledamo kako neverovatno brzo raste i po tome je najbrže rastuća pečurka na svetu – pola centimetra u minuti! Za dvadesetak minuta, iz „jajeta“ izraste odrasla pečurka visine 10-15 cm. Kliknite OVDE, da pogledate kako se to dešava. Prenosimo najzanimljiviji opis gljive iz Vikipedije.
„Često se sreće u vlažnim listopadnim ili četinarskim šumama, ili na njenim rubovima od proleća pa do jeseni. Neugodan miris se može osetiti i sa velike udaljenosti. Plodno telo u začetku svog razvoja je u obliku belog okruglastog ili eliptičnog jajeta ili ovojnice unutar kojega se nalazi želatinozni sloj koji štiti sivkastozelenkastu masu sa sporama. Ta masa sa sporama je još dodatno zaštićena unutarnjom membranom. Unutar jajeta počinje se razvijati i sterilna drška koja će svoju eksploziju rasta doživeti tek kada plodno telo probije ovojnicu i izduži se u debeli valjkastu dršku sa fertilnom glavom. Miris, u toj fazi kada je masa sa sporama maslinaste boje (spore sazrevaju) je vrlo neugodan, kasnije kada spore nestanu više nije izražen.“
Da budem iskren, i dok je u formi jajeta nema nikakav neprijatan miris. Kasnije, kada se razvije i spore sazrevaju, neprijatan miris služi da privuče mušice koje onda sleću, pokupe spore i raznose ih, pa se tako „Veselka“ razmnožava.
Pišući o životu u viktorijanskom Cambridgeu, Gven Raverat (unuka Charlesa Darvina) opisuje veselku: U našim rodnim šumama raste vrsta praporaca, nazvanog u govornom jeziku Stinkhorn, mada na latinskom jeziku nosi groznije ime. Ime je opravdano jer gljiva može da lovi samo miris; a ovo je bio sjajan izum tetke Etti. Naoružana košarom i šiljastim štapom nosila je poseban lovački ogrtač i rukavice, njuškala bi se po drvetu, zastajući tu i tamo, a nosnice su se trzale kad je uhvatila zalogaj svog plena; onda bi na kraju, smrtonosnim naletom, pala na svoju žrtvu i ubacila njegovo trulo truplo u svoju korpu. Na kraju dana, ulov je vraćen i spaljen u najdubljoj tajnosti na vatri u sobi u kojoj su bila zaključana vrata. Sve to zbog morala sluškinja. Dakle, vrli i moralni Britanci su, u srednjem veku, organizovali lov na ovu gljivu, u nameri da je unište, da bi sačuvali čednost svojih devojaka. U romanu Thomasa Manna „Čarobna planina“ (Der Zauberberg), psiholog dr Krokovski drži predavanje o phallus impudicus: I dr. Krokovski je govorio o jednoj gljivi, poznatoj još od klasične Antike po obliku i moćima koje joj se pripisuju – o moru, latinskom nazivu koji se završava na pridevu impudicus, obliku koji podsjeća na ljubav i miris……
I da završimo drugi deo. Veselka ili Phallus impudicus spada u najjače afrodizijake na svetu….
Ostalih 6 delova sa lekovitim svojstvima, naučnim studijama, iskustvima korisnika i načinima primene (celu brošuru od petnaestak stranica sa ilustracijama i video zapisima) možete preuzeti klikom OVDE (pdf).