Jednog prolećnog jutra, dok je rosa još svetlucala na travi, otišao sam u šumu Kučajskih planina. Nisam tražio ništa posebno – samo trenutak mira daleko od gradske buke. Ali tamo, među visokim brezama, sreo sam Dragana Ljubisavljevića, čoveka čije su ruke pune blaga prirode, a srce ispunjeno strašću prema onome što priroda nudi.

Dragan mi je ispričao kako je sve počelo 2018. godine, kada je s porodicom krenuo da sakuplja Brezin sok – bistru tečnost koja teče kroz drveće svakog marta. „To je kao da šuma diše“, rekao je dok je pažljivo bušio malu rupu u kori breze i postavljao cevčicu kojom je sok kapao u staklenu flašu. „Samo nekoliko litara po stablu, da ih ne povredimo. Ovo je dar koji uzimamo sa poštovanjem.“ Taj sok, kasnije sam saznao, nije samo osvežavajuće piće – to je prirodna infuzija koja čisti telo, bogata mineralima poput mangana, kalijuma i vitamina C.

Dok smo sedeli uz improvizovani sto pod krošnjama, Dragan mi je ponudio čašu svog brezinog soka iz „Bašte prirode“. Bio je blago slatkast, sa notom svežine koju ne možeš naći u prodavnici. „Piješ ovo pola litra dnevno dvadeset dana“, objasnio je, „i bubrezi ti zahvaljuju. Pomaže im da izbacuju sve što ne treba – toksine, višak soli, čak i sitne naslage koje bi mogle postati kamenčići.“ Rekao mi je da mangan u soku, kojeg ima oko pola miligrama u 100 ml, podržava enzime koji čuvaju ćelije, jačaju kosti i pomažu mozgu da radi kako treba. „Samo ne preteruj“, nasmejao se, „jetra i bubrezi vole ravnotežu.“

Razgovor nas je odveo i na drugu temu – meso. Dragan je bio radoznao kada sam pomenuo da eksperimentišem sa fermentacijom kod kuće. „Znaš“, rekao sam, „nešto sam učio o tome kako se tanki komadi mesa mogu slojevito ređati sa listovima kiselog kupusa i ostaviti da fermentišu.“ Njegove oči su zablistale. „To je stara mudrost! Mi ovde pravimo suvo meso bez dimljenja – samo so, malo šećera i vreme.“ Dao mi je recept: 25 grama soli na kilogram svinjskog vrata, malo bibera i belog luka, pa nekoliko dana na toplom za fermentaciju, a onda mesec sušenja na prozračnom mestu. „Bakterije rade posao“, objasnio je. „Daju ukus i čuvaju meso da traje.“

Dok smo pričali, shvatio sam koliko su ove dve stvari – brezin sok i fermentisano meso – povezane sa prirodom. Sok čisti telo iznutra, podstiče bubrege da rade kao tihi filteri, dok fermentacija mesa čuva hranu na način koji su naši preci vekovima koristili. Obema vlada ista magija: strpljenje i poštovanje prema onome što nam Zemlja daje.

Pre nego što sam otišao, Dragan mi je dao flašu brezinog soka i savet: „Podeli ovo sa drugima. Neka znaju da zdravlje nije u apoteci, već u šumi i na tanjiru.“ I tako, dok pišem ove redove za svoj blog, razmišljam o tome kako jednostavne stvari – drvo, meso, malo soli – mogu postati lek i uživanje. Mangan u soku štiti moje kosti i mozak, fermentisano meso budi ukuse prošlosti, a bubrezi tiho rade svoj posao, zahvaljujući prirodi koja nikad ne prestaje da nas iznenađuje.

Ako ikada budete u prilici, probajte brezin sok. Ili napravite svoje fermentisano meso. A ako sretnete Dragana u šumi, pozdravite ga od mene – čoveka koji je podsetio da je zdravlje u malim, svakodnevnim čudima.