CHAGA Dvostruki ekstrakt 100 ml.

Sastav:

čhaga ima više od dvadeset vrsta hetero polisahariada, među njima beta glukan, kompleks huminskih kiselina, lantosterole, tripertene, polifenole, visok nivo melanina, lipide, kalijum, cink, gvožđe i bakar.

Deljstvo Chaga gljive:

Chaga stimuliše glukokinazu i heksokinazu i tako obara nivo šećera u krvi. Betulin i betulinska kiselina su dve komponente jedinstvene za ovu gljivu koje ona crpi iz stabla breze. Istraživanja su pokazala da ove komponente pozitivno deluju na virus HIV-a i na kancerogene ćelije. Fito steroli iz Chage, lantosterol i inotodil in vitro i in vivo studijama pokazali su direktno antikancerogeno dejstvo. Chaga se pokazala efikasnom u standardnom tretmanu kancera, kod hemoterapije i zračenja. Pomaže sprečavanju metastaza i ima anti-kancer potencijal, naročito u ranim fazama. Svi naglašeni metaboliti za Chaga gljivu razvili su se kao sporedan efekat u surovom okruženju naglašenije i intenzivnije jer je samonikla gljiva uključena u borbu za opstanak za razliku od kultivisane gljive. Chaga je adaptogen i pomaže u borbi protiv stresa, ne izazivajući nus pojave. Koristi se za sastav krema kod kožnih bolesti i psorijaze, kao i kod reumatizma i artritisa. Chaga niče, raste i razvija se po nekoliko godina a poznato je da gljive lako akumuliraju teške metale i radionukleide. Posebno je važno da gljivu koju koristite bude ispitana na ove agense. Polisaharidi iz Chaga gljive oslobađaju se kuvanjem u vodi do 110c ili ekstrakcijom u alkoholu do 40%.

Zanimljivost:

Narodi koji Chaga gljivu koriste vekovima u tradicionalnoj medicini, pre svega u Sibiru ne nazivaju ovu gljivu darom od Boga već se tako i odnose prema njoj. To pokazuje i tradicionalni recept za čaj na kraju koga kažu: piti dok bolesnik ne ozdravi. Oni ne dovode u pitanje njenu lekovitost čak ni kao mogućnost. Često možete naići na podatak da je Chaga došla sa meteora, čak i da sve Chaga gljive na planeti imaju komunikaciju. Kada sam krenula u potragu za ovom gljivom u Srbiji kontaktirala sam sa beračima iz Rusije tražeći informacije gde da tragam za gljivom, na koje terene, koje breze su potencijalni domaćini… Dobila sam odgovor da sva pravila o branju gljiva koje znam zaboravim, da krenem u šumu, najbolje gde ljudska noga nije kročila godinama i ako je Bog rekao Chaga će pronaći mene.

Chaga je drukčija od svih gljiva:

Raste na više vrsta dvreća, lekovita je samo sa stabla breze. Kako bismo reagovali kada bi nam neko rekao da je lekovita kamilica samo ona koja raste ispod lipe? Životni vek Chaga gljive je nekoliko godina. Nije poznat nijedan predstavnik fungi carstva koji toliko dugo egzistira, da ne dolazi do truljenja i da još bude i lekovit. Za ovu gljivu važi da je parazit. Nije poznata ni jedna druga parazitozna lignikolna gljiva koja raste na drvetu i da njen domaćin, u ovom slučaju breza ima bujnu vegetaciju, cvetanje i plodonošenje. Lignikolne gljive, (gljive koje rastu na stablu) pričvršćene su manjim delom za stablo, dok je veći deo slobodan. Chaga celim svojim plodnim telom je u stablu, dopire do same srži breze, a samo sklerotijum ima kontakt sa vazduhom. Kako micelijum dospeva u srž breze iz koje kreće rast gljiva, fotosintezom ili? Jednom ubrana Chaga, skinuta sa drveta nije kraj životnog ciklusa za ovu gljivu. Dovoljno je da petinu gljive ostavite u stablu i dođete posle par godina. Gljiva će formirati plodno telo sa istim organoleptičkim, fizičkim i hemijskim osobinama. Vegetativni period gljiva svaki berač može da proceni pre branja, mlada gljiva, gljiva za branje ili gljiva koja već truli. Kod Chaga gljive nema te mogućnosti, tek kada uberete gljivu i stavite na dlan vidite koliki je najkorisniji sloj. Spoljni deo gljive, sklerotijum je najtamniji, ima najveću koncentraciju korisnih materija i melanina koji je najsličniji našem melaninu kože. Debljina tamno braon spoljnjeg dela gljive može biti samo nekoliko milimetara dok kod nekih gljiva većinski plodni deo gljive ima takvu tamnu boju koja ide skoro do crne, ima veću specifičnu gustinu i težinu. Deo gljive koji ide u samu srž breze podseća na plutu, lagan je, preovladavaju žućkaste nijanse i uskraćen je za korisne materije. Čest je slučaj da malo korisni deo gljive bude i do 90% ubrane gljive. Veličina gljive nije dokaz da se radi o kvalitetnom i kvantitativnom sadržaju korisnih materija. Šta se radi sa ovakvim gljivama ili sa njenim delovima? Količina samonikle Chaga gljive u prirodi se smanjuje, potražnja je svake godine veća, berači idu sve dublje u šume, njena cena raste. Kako onda kao kozument možete znati šta ste dobili za svoj novac? Birajte tamnije gljive, gljive u komadima. Kada kupujete samlevenu Chaga gljivu obratite pažnju na njenu boju, odnos zapremine i težine, kalorijsku vrednost, procenat vlage, vrstu ambalaže…